Последњих десет година производња и прерада органских производа постаје све популарнија и економски значајнија, мада је она још увек заступљена у ниском проценту, чак и код земаља чланица ЕУ. Разлог томе је скупа радна снага, мале површине и још увек недовољно усвојена технологија.


У органској производњи неопходна су већа улагања непосредног рада. Разлог за то је што усеви, због ограничене употребе средстава за заштиту биља и ђубрива, захтевају више ручног рада. Такође, прелазни период представља тешко време за произвођача. Приноси у органској производњи биљака могу бити 20-40% мањи него у конвенционалној производњи, док је у сточарству ова разлика мања. Премије у ценама су неопходне како би се компензовао пад приноса. Да би се постигле добре цене многи органски произвођачи су укључени у директни маркетинг, на пример, продаја на сопственом прагу, одлажење на пијаце или достава корпи потрошачима на кућну адресу.


У циљу већег економског профита и одрживости, неопходан је мултифункционални присуп органској производњи. То подразумева производњу хране, као и услуге едукације, агро, еко, етно и руралног туризма. У започињању агробизниса у органској производњи, ефекти органске производње се не могу посматрати краткорочно, већ је за то потребан дужи низ година.


Семе, расад и садни материал који се употребљава у органској производњи мора бити произведен методама органске производње односно мора имати сертификат. Уколико на тржишту не постоји сертификовано семе, расад и садни материјал, могуће је, уз одобрење Министарства пољопривреде, користити семе из конвенционалне производње које није хемијски третирано. Семе, расад и садни материал не сме водити порекло од генетски модификованих биљака. Предност приликом избора сорти биља имају домаће аутохтоне сорте, прилагођене локалним агроеколошким условима, као и сорте отпорне и толерантне на проузроковаче болести и штеточина, што је услов за постизање високих приноса без употребе пестицида. Производња семена, расада и садног материјала методама органске производње се пријављује Министарству пољопривреде и овлашћеној сертификационој организацији.



Заштита биља у органској производњи базира се на минималној употреби материја које нису пореклом са фарме и заснива се на агротехничким мерама које обнављају, одржавају и унапређују еколошку равнотежу. Сузбијање болести, штеточина и корова је највећи проблем са којим се срећу произвођачи у органској производњи, јер није дозвољена употреба синтетичких хемијских препарата који се користе у конвенционланој пољопривреди. Заштита биља у органској производњи не подразумева само просту замену пестицида из конвенционалне пољопривреде пестицидима који су дозвољени у органској. У питању је један комплексан систем контроле штетних организама који се ослања пре свега на превентивне мере, као и дозвољене биолошке мере прописане законом и правилницима о органској производњи. Примена биопестицида само је крајња мера која се примењује у околностима у којима све друге примењене мере нису довољно ефикасне. Циљ заштите биља у органској производњи је одржавање нивоа штетних организама испод прага економске штетности. Ипак у органској производњи воћа и поврћа неопходне су додатне мере. Постоји читав низ средстава за заштиту и исхрану биљака, чију употребу у органској производњи одобрава Министарство пољопривреде Републике Србије.














Органска пољопривреда није корак у назад мада користи традиционалне методе за одржавање плодности земљишта и контролу корова, болести и других штеточина. Органска пољопривреда се базира на модерним научним схватањима екологије и педологије и потпуно користи адекватна технолошка решења и механизацију. Органска пољопривреда представља све пољопривредне системе који унапређују животну средину, социјалне и економске аспекте производње хране.



Кључ успеха у овој производњи је плодност земљишта, уз вођење рачуна о биодиверзитету биљака и животиња, као и очувању животне околине. Органска пољопривреда значи да желите да радите у складу са природом, а не жеља да је треба победити. Органска пољопривреда драматично редукује употребу синтетичких пестицида и ђубрива, уместо тога дозвољава да јаки природни закони повећају приносе и отпорност на болести и да се као крајњи производ добије здрава храна. Овај вид производње се заснива на ротацији култура, биљним остацима, ђубривима животињског порекла, легуминозама, зеленишним ђубрењем, отпадним материјалима из анималне производње, механичкој обради, уситњеним прашкастим стенама, биолошким пестицидима. Све ове компоненте потпомажу да се одржи продуктивност земљишта, снабдевање биљке хранљивим материјама, контролу инсеката, болести, корова и других штеточина. Постоји много разлога зашто се треба бавити органском производњом, а то су да овај начин производње штити будуће генерације, не дозвољава хемикалијама да уђу у ланац исхране, штити здравље произвођача, помаже малим фармама, подржава економију, штити квалитет воде, смањује ерозију земљишта, штеди енергију, храна има бољи укус.


Фарма или неко пољопривредно земљиште мора прво да прође кроз конверзиони период од обично две године (три у воћарско-виноградарским засадима) пре него што се добијени производи могу продати као „органски“. За време тог периода комплетна производња мора да се врши према стандардима органске производње. У време конверзионог периода добијени производ се зове "производ у конверзији". Усеви који треба да буду сертификовани, не смеју да буду заступљени и у конвенционалној производњи (паралелна производња усева). У случају када се сорте или варијетети биљне и животињске врсте, чија се производња сертификује, јасно разликују по морфологији, паралелна производња је дозвољена.


Уколико дође до испуњења свих предуслова у погледу примене агротехничких мера и правилног избора сортимента, посебно на отпорност, уз примену органских ђубрива могуће је остварити високе приносе, слично приносима у конвенционалној производњи. Такав принос уз повећање површина под органском производњом допринео би рентабилности производње, што би повећало конкуренцију у погледу цена. Таквим приступом цене би биле прихватљиве за широку популацију, производња већа уз стварање профита а дошло би и до очувања животних ресурса.




Сузана Рашић дипл.инж.